VELIKI BAČKI KANAL

Kod Bačkog Monoštora 6. maja 1793. počelo je prokopavanje kanala koji će povezati Dunav i Tisu. Na izgradnji kanala, koji je prokopavan ručno, bilo je angažovano 3.000 radnika. Franc Jozefov kanal, kako je kasnije prozvan, bio je najskuplji privredni objekat austrijske carevine na koji je utrošeno 3.062.690 forinti. Završen je 1802. i u to vreme bio je najveći graditeljski poduhvat u Evropi, dugačak 118 kilometara. Količina iskopanog materijala bila je ravna količini zemlje pri iskopu Sueckog kanala. Korito je na dnu široko oko 17, a na površini od 23 do 25 metara. Dubina je u proseku oko tri metra.

Prva i najvažnija uloga kanala je bila da odvodnjava i u tom pogledu je bio nezamenljiv meliracioni objekat. Kanal je bio i osnova mreže zalivnih sistema, a decenijama je služio i za vodeni saobraćaj dok nije postao plitak. Osim toga, ovo je jedna od ribom bogatijih voda u Vojvodini. Izuzetno bistra voda (I kategorije) predstavljala je odličnu podlogu za razmnožavanje, rast i razvoj svih vodenih organizama. Međutim, sa razvojem industrije duž njegovog toka koja se snabdeva njegovom vodom, ali i ispušta štetne materije u njega Veliki Bački kanal postaje najzagađeniji vodotok u Evropi.

Prvi pisani trag o zagađenju Velikog bačkog kanala datira iz 1936.god. U Srbobranskom glasniku objavljen je članak u kome se građani bune što tokom šećerne kampanje, a tada su već bile u pogonu i vrbaška i crvenačka šećerana, dolazi do velikog pomora ribe.

Veliki Bački kanal koji je trebao da močvarnu Bačku preoblikuje u najplodnije tlo u Evropi, dva veka nakon prokopavanja liči na kanalizaciju. Zagađenost je toliko velika da je deonica kanala od 6km od Crvenke do Vrbasa proglašena za ekološku “crnu tačku“ Evrope. Uz tu kritičnu deonicu nalazi se gotovo sva prehrambena industrija srednje Bačke i to je najveći zagađivač Kanala. Reč je o uljari Vital, Fabrici alkohola, Šećerani Vrbas, prerađivaču mesa Karneks, Medeli, Eterni, Istri, komunalnim preduzećima, ali i Bolnici u Vrbasu odakle dolazi medicinski otpad.